Једна прича из јерменске историје.
Добро је познато да је планина Арарат велика светиња јерменског народа. Након библијског потпоа су се сви народи разишли с Арарата населивши сав свет, само су потомци Нојевог унука, а Јафетовог сина Тогарме остали у подножју Арарата.
Међутим, за почетно јединство Јерменског народа важно је предање о јошједној дивовској планини древне Јерменије. Планина Немрут (Јерм. Սարակն) је вулкан који је био активан у древно доба. На врху планине је и данас вулкански кратер. У кратеру су језера. Планина се налази непосредно уз исток језера Ван, највећег природног светског резервоара пијаће воде којег од древног доба стари народи зову Јерменско море. Јерменско предање сачувало је веровање да је библијски Неврод, „силни ловац пред Господом“ (јермени га зову Немруз), зиме проводио у свом дворцу на овој планини која се по њему до данас зове.
По предању се удревно доба планина Немрутнеизрецивоузвисила над свим осталилм планинама. Цар Немруз је био горди насилник. Једном се попео на врх te највише планине у пркос Богу узвикнувши да је он највиши на свету, висок као Бог. Бог се тада разгневио због изречене гордости и показао цару Немрузу своју силу огњем, димом и ватром паје ломио врхове планине, све док највишу планину на свету са висине од од две хиљаде лаката није свео на висину од свега петсто лаката. Престрављени Хемруз је кукавички побегао. Ужаснути људи су бежали у страху од силе Божоје, а они који су удахнули ужасни дим, грдно су побољевали.
Јерменско предање верује да сви Јермени воде порекло од праоца који се звао Хајк који је био син Тогарме, сина Јафета и унук Ноја. Хајкје био вешт градитељсвог доба и дошао је да живи у граду Вавилон са сином Арманаком. Када је Бог поразио цара Немрузана планини Немрут, Немруз је свој наум да досегне небо покушао још једном. Немруз је позвао Хајка да му изгради кулу до неба високу.Он је тада ласкаоХајку да ће њега као градиатеља сви славити као Бога. Међутим, Хајксе бојао Бога, па је кришом напустио градњу куле и вратио се у дедовину,под планину Арарат. Тамо је дошао са својим породом, друштвм од тристо људи. Подигао им је град Хајкашен којим је управљао син Арманак (отуд назив Армен, Армени, Јермени). Далеко на југу је мудри Хајк подигао тврђавуХајкаберд свом унуку Кадмосу. У том граду је предстража стално мотрила на насилнике цара Немруза чији напад су очекивали са југа.
Гневан на Хајка, Немруз је тада против њега и његовог народа подигао Асирце. Кадмосове страже су на време уочиле долазак војске насилника и упозориле свој народ. ГонећиХајка, стигао је цар Немруз с војском до планинског мора Ван, где се крај тврђаве Хајкаберд одржао бој. Хајк је уочи боја заклео сав свој народ да се боре до победе или смрти и да никако не постану робови силника. Овде је настао велики бојукојем јеХајкпобедио Немруза, погубивши га стрелом са три пера, Својом стрелом је пробио Немрузов до тад непробојни оклоп. Свог непријатеља и његову војску Хајк је сахранио на брду Хајкаберд, како доликује јунацима. Годину победе Хајка над Немрузому којем је Хајкова војска савладала Немрузове Асирце Јермени рачунају као почетак свог календара. По Јерменском рачунању се овај бој догодио 2492. г. пне. Јермени себе сматрају Хајковим потомцима, па себе на свом језику зову Хај, а свог праоца зову Хајк Велики.
Историја је показала да ово прастаро предање говори о народу који је у писаним изворима познат именом Хати и потиче са територије античке државе Урарту (звали су их Хурити, били су сродни античким Хетима које историја познаје и под именом Хикси). Сви народи древне државе Урарту су себе звали Наили или Бјаинили, касније Хуури или Хајк. Ови народису извесноимали блиске везе и с народом Фриги или Бриги (који се на том поднебљу јавља и под називом Мушки).на јерменском језку Хајк значи: муж, односно господар. Антички пиасани извори Акада и Елама који говоре о народу Арманум у области планинског „мора“ и највиших планина, а свакако се ради о Јерменима. У доба најстарије државе Урарту становници су бога планине АраратХалдија, називали иименом Хај и сматрали га за праоца. Његова жена се по предању звала Арубани.
Немрут је планина богата гвожђем, базалтом и опсидијаном (вулканским стаклом) и веома јетрусно подручје. И наследници Александра Великог су билизадивљени овом планином па су је сматрали светињом. Цар Митридат I је крај ове планине организовао олимпијске игре. Цар Антиох I је ову планину одредио за своје почивалиште и ту прогласио нову религију у којој је он био бог. При њеном врху је подигао свој маузолеј с жртвеником себи у част, чији остаци и данас постоје. Митридатов маузолеј красе статуе богова доба древних Јермена: Вахагу (бог муње и грома), Тир (бог планине Немрут) и Арамазд (врховни бог). Сматра се да је овај маузолеј древни јерменски пантеон.
Геворг Чауш, један од војвода јерменских хајдукафедаина, четовао је на планини Немрут. Крајем XIX и XX века он је бранио јерменски народ од турских злумћара, а одликовао се бескомпромисном правдољубивошћу.