Новости России, Сербии, новости со всего мира

Ванредно стање на територији јузне српске покрајине је укинуто али границе за личну робу и неке људе (попут студената из Републике Српске) још нису.

Срби од рата '99 у куповину, једном месецно, одлазе у Рашку. Ем што је избор робе на коју су навикли већи ем су и цене доста ниже. Тако је и јунак ове приче иначе незапослена сиротиња,по смрти родитеља, наручио у Рашкој споменик за њих. Хтео је да га  постави пред скорашње задушнице. Али „роба“ не може у јужну покрајину. Није имало друге него да умоли мајстора, са два помоћника, да споменик пренесу кроз шуму ван прелаза и да га поставе.

И ту наступа проблем. Kао по дојави сачекује их кпс(косовски полицијски службеник),иначе српкиња из Сочанице и приводи. Видевши „муку“ надређени јој траже да се повуче и пусти поменуту четворицу. Бесна и љута „прескаче" претпостављене и одводи их јужно пред шиптарског тужиоца. Ту чак и он показује већу људскост од ње. И поред драконских казни по закону и обавезне двонедељне изолације за странце,казњава их минималном новчаном казном од по 270 евра и дозвољава да се одмах врате за Рашку не поставивши споменик.

Иако минимална казна ,цена споменика је тиме скочила преко двоструко и премашила трошкове неког од локалних мајстора. Јунак ове приче немајући много, изгубио је много више,и новца и живаца и страха за мајстора и помоћнике а они тешко да ће више погађати послове за ову страну „административне линије“.