Новости России, Сербии, новости со всего мира

Ментално стање нације је кључан фактор у напретку или пропадању нације, народа и државе. Ментално јаке и сређене нације без сваке сумње постижу успехе и напредују, док нације и народи испуњени страхом, остаји без наде и на крају пропадају.

Ментално стање нације зависи од менталног здравља појединца, а на њега утичу многи фактори. Сваког човека кроз живот воде или спутавају, амбиција, страх, егоцентричност, комплекс ниже вредности и много шта друго. У тексту ће бити поменути разни фактори који утичу на ментално стање нације и друштва са надом и жељом да ће овај текст да покрене расправу која треба да нас натера да се сви запитамо какво је ментално стање друштва и шта треба да се уради да се стање поправи.

Страх

Страх је исконски осећај, и он се  налази у сваком од нас. Може да буде оправдан или безразложан. Може да буде користан или штетан, али најгора врста страха је паралишући страх који нас спречава да било шта урадимо. Паралишући страх доводи до тога да се осећамо слабо, без енергије и да постанемо срећни што смо живи и да захваљујемо власти на томе. Страх доводи до тогс вда нам је преживљавање основни циљ

Лаж

Лаж тако мала а  моћна реч. Супротна у свему од истине. Лаж је нешто што може да буде краткорочно корисно али је дугорочно погубно. Лаж је нешто чиме се у мањој иили већој мери служи већина људи из разно разних разлога али је страшно кад она постане друштвена норма и када људи поред огромне количине лажи изгубе жељу да знају истину. Кад се политичари служе лажима то је симптом дубоке кризе друштва. Довољно је да се присетимо шта су разне странке обећавале народу од 1990. када се у Србији обновила више страначка демократија и шта је испуњено од свих тих обећања.  Ако лаж постане дозвољена ради напретка у друштву то друштво је осуђено на пропаст.

У ери интернета и глобалних медија лаж или полу лаж се шири муњевито и незаустављиво. Сетимо се нацистичког мага пропаганде Др. Јозефа  Гебелса који је рекао да сто пута поновљена лаж постаје истина. У садашњем времену  може да се каже да је сто пута подељена лаж или полу истина на интернету постала истина.

Зашто људи пристају на лаж?  Зато што откривање истине захтева време и енергију, а ми живимо у времену површности, и испразности.  Лаж је лепа и заводљива али и отровна и погубна. Лаж се јавља онда кад јој истина уступи место.  Када да лаж влада друштвом онда у њему у нема поверења а поверење је основни услов за напредак друштва.[1]

Шок

Свима је позната изрека завади па владај. Још тачније је шокирај па владај.  Шок настаје тренутно, и он има за циљ да доведе до дезорјентације и погубљености оног ко трпи шок и самим тим да доноси рационалне одлуке и решења, због свега тога се лако успоставља доминација и контрола. Са тачке  било које власти тактика шока је врло привлачна ради успостављања контоле над свим сверама друштва.[2]

Медији

Медији су најодговорнији за стање у друштву. Какви су медији такво је и друштво. Друштво постане временом онакво каквим га људи виде у медијима. Поред свакодневног насиља које се приказује кроз филмове, треба  ли да нас чуди било какво убиство? Да ли требамо да се чудимо ако телевизије са националном фрекфенцијом имају црну хронику, а једна телевизија од њих има неколико емисија које се баве криминалним подземљем, и на тај начин разарају и оно мало нормалности које је остало у Србији.  Сајтови су посебна прича и посебан проблем. Ту се редовно објављују шокантне и перверзне приче да би се подигла посећеност сајта, а самим тим зарађивало од реклама које се стављају на сајт. У наслове на сајтовима се обично стављају речи шок, цела Србија је у шоку, сви су занемели и томе слично јер овакви наслови утичу на посећеност  али на ментално стање читалаца.

Поделе

Подели па владај каже римска изрека која доста објашњава како је настала римска империја јер су они стварали поделе међу њиховим противницима да би их лакше покорили а власт од давнина подстиче поделе међу народом у Србији да би се лакше владало. У нашем друштву постоје поделе по сваком питању и због тога не постоји диалог, способност да се чује другачије мишљење и да се тако постигне јединство које је неопходно за напредак, друштва и државе. Што је најгоре поделе су све дубље и све шире.

Манипулација и корупција

Претходно наведени, јасно уочљиви сегмети малигнитета друштва су уједно и
средства манипулације животима поданика сваке државе. Држава инсистира на јачању индивидуалности сваког појединца док је личност непожељан и санкционисан сегмент у механизму функционисања државе. Индивидуа прихвата и радо корити задате и државно пожељне и усмераване моделе понашања кроз страх, лаж, шок „терапију“, медије и поделе, да би се доказала и потврдила као једино исправна и „богомдана“. Индивидуа пристаје на манипулацију и сама манипулише јер је то проверен и „сигуран“ начин да се дође до циља (који оправдава сва средства). Насупрот томе је човек - личност (не поистовећивати са „мислећи човек“) који зна за наказну штетност манипулације кроз срах, лаж итд. Држава као и индивидуа почива на потреби да непромењена „стварност“ опстане по сваку цену, а личност на потреби да се живи кроз прожимање са другом личношћу. Зато држава не воли личност али мора да буде „транспарентно“ демократска (један од цикличних модела манипулације чији је опсег од
тоталитаризма по себи до тоталитаризма по потреби) и зато индивидуу промовише у личност да би таква квазиличност наставила са мапулацијом – изобличавањем животне стварности. Зарад „благостања“ државе.

Будући да је човек (ипак) разумно и мисле биће, он по природи не прихвата неприродно али са друге стране по својој не-моћи, слабости и наметнутој а обезличеној индивидуалности гута лажи (ово је најбољи од свих могућих светова), пуни се страхом (ако слушаш нећеш ни да једеш), надима се шоком (данас у Авганистану, сутра у вашем стану), мисли медијима (верујте нашим очима) и осигурава се поделама (два без душе, један без главе). Ипак, да би све ово а здраво за готово прогутао, човек тражи оправдање у стварности (коју је сам створио а онда кука да му се намеће) и налази аболицију за савест тако што ће да је поткупи. Тако се корупција зацари у самом човеку и као зараза се шири на друге зарази склоне. Тако индивидуа намерава да реши све проблеме и надвладава све препреке у животу (сви и све што му не служи је препрека). Купује. Купује порекло, дипломе, положај, пријатеље, углед и част и будућност; Купује све што јој помаже да буде равноправна у купопродајној заједници са истима по намери и делу. Корупција је неопходно средство да би опстали, одржали се и укоренили страх, лаж, поделе које чине суштину „истине, подвига честитости и националног заједништва“ малигне државе. Плаћена и поткупљена солидарност у отпадништву има цену - распад система, државе и личности.

Тренутно стање и како оно да се промени

Народ је пун страха и отупео. Људи су постали испразни и окренути само самима себи. Не желе да се буне,протестују, преко свега прелазе ћутке, остали су без наде, да могу било шта да промене, и да ће икада да буде боље. Користе се седативи у огромним количинама јер су људи танких живаца и јако су напети.

У оваквој тешкој ситуаци се поставља питање шта може да се уради. У свакој ситуацији ма какко она била тешка може и мора нешто да се учини.

Треба забранити црну хронику. Престати са објављивањем шокантних наслова, текстова и фотографија. Забранити писање коментара на сајтовима јер се у њима обично подстиче болесно препуцавање по питањима по којима је подељено наше друштво.

[1] „Судар култура, поверење, друштвене врлине и стварање просперитета“, Френсис Фукујама, Зунс, Београд 1997.
[2] Погледати књигу Наоми Клајн „Доктрина шока“