Новости России, Сербии, новости со всего мира

Радица(Рада) Трајковић рођена Вујачић рођена је 8. марта 1953. године у Мердару крај Подујева, где се данас налази административни прелаз Србије са тзв. Косовом. Након гимназије уписала је математички факултет у Приштини, a након удаје за Веселина Трајковића, иначе декана Медицинског факултета у Приштини, прелази на медицину. По завршетку ради у КБЦ Приштина на одељењу ОРЛ. Након специјализације постаје начелник оториноларинголошког одељења. Магистрирала је на области оториноларингологије, а потом и докторирала на раном откривању рака грла.

У јавности се први пут појавила 1985/86. изјавом да је тровање Албанаца у Трепчиним рудницима, и у опште по КиМ, била превара. Била је члан КПЈ, СПС, Српске радикалне странке, са којима је изабрана за савезног посланика 1998. године и постављена за републичког Министра за бригу о породици. То је кратко трајало због сукоба са Шешељем. Разлог је био њен брат који није био изабран за судију Нишког општинског суда.

Рада је напустила и СПС 1993. када се сукобила са Николом Шаиновићем кога је оптужила да са својим братом тргује са металима из Трепче.

После НАТО агресије улази у Српско национално веће, а убрзо постаје и српски посматрач у привременом извршном већу Бернара Кушнера, који је окупио Србе које је интересовала само лична корист а не корист малобројног преосталог српског народа.

Иако је у почетку говорила да Кушнер жели да преостале Србе да смести у ЗОО врт. Убрзо је променила своју изјаву да је Међународној заједници ипак стало до Срба на КиМ. 2004. године, након мартовског погрома, избачена је из Српског националног већа са Ранђелом Нојкићем и Оливером Ивановићем јер су на своју руку изашли на изборе које је организовала косовска држава.

Након тога оснива своју НВО Европски покрет Срба. Учествовала је у раду Косовске скупштине све до претходних избора када су ушли само чланови Српске листе. Остаo је упамћен њен притисак на Србе да изађу на локалне Косовске изборе на којима је освојила укупно 3 гласа.

Након Кушнера, чију сарадњу са Радом Трајковић форсира сада пред изборе Српска листа а где се смеје са њим те чуде постојању Жуте куће, сарађивала је и са Холбруком, Хакерупом и Харадинајем, од којих је последњи назива и својом луткицом. Када су истражитељи ипак признали постојање Жуте куће, она се хвалила да је она прва говорила о томе, још пре њих.

Станови

Пред рат 1999 добила је стан у професорском насељу у Приштини. Британске јединице су га чувале након рата. После га је издала једном високом официру УМНИКа за 2500 марака месечно.

За 5 година колико га је издавала, то износи 150.000 марака. Након тога га је продала, а станови у том насељу су се кретали, пошто су били нови, од 400.000 до 700.000 марака зависно од величине и дворишта.

1999., дакле након рата, пошто није смела да живи у Приштини, Координациона управа јој је плаћала кућу у Грачаници за њу и њену породицу. Уз кућу плаћено је и обезбеђење.

Деца

Трајковићи имају троје деце. Након мартовског погрома породица напушта КиМ. Једна ћерка уписује студије на Џорџтаун универзитету и добија 50.000 долара годишње за школовање. Осталих двоје налазе се на платном списку Дома здравља у Грачаници. Иако на тај посао не иду, плата им леже сваког месеца на рачун.

Проневере

Као дугогодишњи директор ДЗ у Грачаници тражила је проширење зграде, надоградњу. Од сваког рада је узимала личну корист. Ишло се дотле да је изнајмљивала локале за 150 евра који су били као потребни за магацине лекова. Уплаћивала је на рачун по 2500 евра месечно. Локални Срби су се жалили Координационом центру. Ствар је дошла и до суда у Нишу, али је тадашњи председник Борис Тадић све то стопирао. Од Координационог центра, за време Небојше Човића, добила је стан у Сарајевској улици, у Београду, за чије је опремање поменути центар дао 65.000 евра.

Поред директора ДЗ у Грачаници примала је и плату универзитетског професора Медицинског факултета у Косовској Митровици. Уз то је била и плата одборника у Косовској скупштини, и у Одбору за здравство те исте скупштине. Из ДЗ 2013. се и званично одјављује са КиМ и пријављује у Београду. И поред отказа на месту директора остаје на платном списку поменуте фирме. Тада се одјављује са КиМ и пријављује на адресу у Београду. То није проблем да говори да је са простора КиМ јер и даље ради у њиховом систему са њиховим документима. Као што и сада на овим изборима октобра 2019., сви Срби који се боре и изјављују да су они једини прави, а сви остали издајници, сви учествују са косовским документима.

Осим поменутих станова, постоји тужба против ње и за други стан у Београду. Подигао ју је извођач радова са КиМ који каже да је био приморан, да би добио посао, да јој купи тај стан.

Американци

Од сукоба 1999. Радица служи Американцима, ради како јој се наложи. Прво преко координационог центра, који су чували амерички специјалци и превозли их борбеним возилима и чували од Срба, па до њеног напада на Руски центар у Нишу. Напад је извршен индиректно у контексту државне политике око Косова иако нема никакве везе ни са српском влашћу ни са Косовом. Наравно, не помиње се да НАТО може пролазити Србијом и да његови војници не одговарају пред српским судовима. Руско особље које се више пута доказало у ванредним ситуацијама у Србији може само да сања о условима које имају НАТО војници.

Американци су је, да кажемо, напујдали на власт у Београду да би га убрзали у политици коју је и сама вршила. А она не бира средства за нападе. Иако је последњим изјавама о Српској листи потпуно у праву:

•  да су баш они изабрали Тачија за председника,
•  да су шефа ШИКа Кадрија Весељија поставили за председника Скупштине,
•  да су Харадинаја поставили за премијера и да су са њим у влади,
•  да су гласали за разграничење са Црном Гором,
•  да су гласали за војску Косова…

Закључак

И поред свега тога њене осуде нису из родољубивих разлога, него само из љубоморе и користољубља.