Новости России, Сербии, новости со всего мира

Боравећи на МГИМО на својим магистарским студијама, једном приликом сам питао свог професора: „ зашто Русија кроз целу своју историју помаже своје непријатеље, а никад не помаже своје пријатеље?“. Он ми је одговорио: „Бошко, ви сте русофил. Ви ћете нас да волите иако вас ми не помажемо, али ако помогнемо непратеље, можда ће да престане да нам буде непријатељ“. Ја сам на то одговорио да та логика баш и нема смисла. Да би се схватио значај МГИМО најбоље је да се каже да што је за време Хладног рата, Јејл био за ЦИА то је МГИМО био за КГБ.

Текст сам почео овом малом анегдотом да би се разумела, како Руска спољна политика, тако и промишљање Kремља, које се мало пута мењало кроз историју. Русија стварно никад није ценила своје савезнике, па их због тога није ни имала. Она је увек мислила да са својим традиционалним непријатељима треба да буде пријатељ. Та руска стратегија никад није дала резултате. Навешћу пар примера да би читаоцима било јасније о чему се ради.

Стаљин, последњи велики руски стратег је последњи воз са сировинама за Немачку послао 21.јуна 1941. да не би провоцирао Хитлера. Он није веровао ником од својих агената, ни Зоргеу, ни Шандору Раду, ни Леополду Треперу, да ће до напада да дође. Међутим, ради бољег разумевања потребно је да се вратимо у недавну прошлост. Почнимо од недавног случаја Турске.

Турска је традиционални противник Русије. Русија ни са ким није толико пута ратовала као са Турском. Русија нема ни са ким тако супротстављене спољнополитичке интересе као са Турском. Руски и турски интереси се разликују на Kавказу, на Блиском истоку и свуда где се додирују. Напросто Турска и Русија су природни геополитички противници. Међутим, као што видимо, Русија продаје и С-400 Турској, спремна је да прода и СУ-57. На истом том МГИМО, испред ректоровог кабинета има зид са фотографијама свих почасних доктора наука који су добили докторате од МГИМО. Један од њих је и Ердоган. Kада је у Сирији оборен руски СУ-24, та слика је померена. Међутим, када су се Турци извинили, слика је враћена. Kад у Турској буде ликвидиран руски амбасадор, никаквих санкција нема. На моје питање, које сам поставио једном другом професору МГИМО : „Зашто настављате да продајете гас Европи, пошто су вам увели санкције. Можете и ви да им уведете контра санкције, па мало гас да не стиже у Европску унију?“ Одговор је био: „Од чега ће да живимо“. Ја сам морао да одговорим да напокон треба нешто да раде, а не само да продају гас. Зашто смо поменули гас? Европска унија може Русији да прети и да уводи санкције какве год жели, Русија никакав озбиљан одговор на те санкције неће да да. Она ће да се задовољи неким санкцијама које Европску унију уопште не дотичу, а биће спремна да поклони и да преговара са Европском унијом око Спутњик вакцина. Врло просто питање, да ли има смисла продавати и помагати неком, ко ти нон стоп гура прст у око. Здрава памет и здрава логика говоре да то нема никаквог смисла, али како да вам кажем... хрватски премијер, Андреј Пленковић, Украјинцима понуди помоћ у враћану Донбаса користећи хрватска искуства, а свако ко је избегао из Хрватске зна каква су то искуства. То је само, наравно Хрватска се такође придружила санкцијама ЕУ против Русије, па та два мала примера су диван повод да Русија испоручи Спутњик вакцине Хрватској.

Наравученије. Kисинџер је рекао да је опасно бити непријатељ Америкe, а да је смртоносно бити њен пријатељ, за Русе можемо да кажемо да је дивно бити њихов противник, а тешко бити њихов пријатељ.