Новости России, Сербии, новости со всего мира

    Америка је окупирала део Србије након што је бомбардовала и од Косова направила  картел државу. Председник Вучић је отишао на преговаре са представницима Косова у Вашингтон код наших осведоченик крвника. Србији су потребни добри односи са  Америком али не по такву цену

   Наравно да су преговори са отцепљеном српском покрајином Косово део Трампове предзборне кампање, али није то све. Ми смо однели и поклоне садашњем и будућем (надам се да не, мада је за Србију у садашњој геополитици готово све једно) председнику САД кроз параф на споразуму да са јефтинијег руског гаса пређемо на скупљи  амерички (имомо и велики дуг за неплаћени гас Русији), да се на страни Америке умешамо у сукоб са несретном Сиријом (они беше имају више православних становника него ми?) а опет против Руског интереса. Али зато у нашем интересу ?

   Председник Александар Вучић је објаснио да је споразум добар и у српском  интересу, зато што Србија није пристала да призна Косово што је била једна „трик“ (ајд да пробамо) тачка споразума који је Трампова администрација спремила за преговоре, и зато што су домаћини најавили веће инвестиције у Србији (30 сребрника од Светске банке или непотврђених 8 милијарди долара, колико је Србија „тежа“ након преговора), што ако се оствари значи да ће у будућим Америчким фирмама српска младеж да раду у три смене за 380 евра, иако је просечна плата у Србији 500. Додуше, нека америчка улагања у Србију су у току, рецимо, пољопривредно - хемијски гигант „Монсанто“ је већ пар година у Новом Саду испитује и ствара терен да генетски модификованим усевима и својим пестицидима од плодне Војводине направи јаловину.

   Вучић је недавно добио изборе и задовољан је; одложио је признавање Косова и  задовољан је; народ и корона вирус су под контролом и задовољан је. И Пинки је био задовољан кад је видео Тита.  

   Ја нисам задовољан. НАТО Алијанса – САД и осамнаест разбојника нам дугују ратну одштету, са две деценије закашњења и припадајућом каматом. Дугују нам Косово и  извињење (ако прихватимо) за тродеценијско комадање и понижавање Србије, и за ово  од пре пар дана које је у ствари било водвиљ са поетичним именом: „Кадија те тужи, кадија ти суди“. Председник Вучић води државу и води политику како зна и уме, и како му се каже, али то није обавезујуће за грађане Србије ако није у њиховом интересу. А није. Осим тога, српски председник показује симптоме „Штохолмског синдрома“ (жртве се солидарише са насилником услед трауме и претрпљеног страха) што је у истинољубивој и  многострадалној Србији непозната и увозна дијагноза.

   Има још. У току преговора Израел (клон Америке на Блиском истоку) је признао Косово а ми признали да је Јерусалим Израелски, што је било тачно до 70. године од Христа, као што је тачно до пре двадесет Косово било срце Србије (како смо то наше срце третирали шира је прича од кардиоваскуларне, и од оне из „жуте куће“у Шиптарској интерпретацији).

   Не знам да ли је очигледно, а мени јесте, да на ове и овакве преговоре нисмо требали да идемо, јер нема о чему да преговарамо са Албанцима о нашем Косову. Имало би смисла да смо ишли да преговарамо са Америком о ратној оштети, повлачењу њихове војске са Косова, па да покажемо добру вољу и опростимо им камате на оштету, а једног дана, можда ако заслуже, што су подстицали прогањање и убијање Срба на Косову, обучавали  ОВК и шиптарске картел лидере. Е тад би могло да се преговара. До тад, па све да нам поклоне Кип Слободе, не треба да преговарамо са њима, нити да под њиховим патронатом.

   За Кип Слободе сам се шалио, имамо ми крст. А наш „патер“ је на Небесима..