Кратко и јасно.
Ево, како моје аматерско око види.
Јасно је да је НАТО желео ово.
Није се директно умешао, а јесте подстицао Украјинце да насрћу на Донбас, обуком и оружјем.
Сад може да представља Путина као крволока, шири одијум против њега и васпитава мњење за безусловну сарадњу. НАТО поново има "сврху" , одавно лишену финансијског оправдања.
Једина шанса НАТО-а била је, чини ми се, нова блоковска подела.
Као и за Хладног рата, стратегија изоловања и наметања трке у наоружању (којој је претходила трка у вакцинама) , пребацивања жаришта, и развој меке моћи у којој ће се Русија представљати као мрачна претња с оне стране цивилизацијског лимеса, обећава.
Русија опет неће моћи да тражи своју шансу у пласирању себе као пандана Америци, свом "западном партнеру" , већ само као њене супротности.
То је за Америку, већ нешто. А можда и за Русију.
Оно што је, такође, јасно је да, још једном, "Бели цар" није имао избора.
Као и у случају Свете лиге или Сарајевског атентата морао је да, нимало калкулантски, стави све на коцку и заштити свој народ а и цело човечанство (свесно или несвесно тога да је робље) .
Кад се блоковска подела успостави, изгубиће се, коначно, онај "половични Украјинац" . На самој граници, НАТО ће васпитавати нове генерације русофоба, спремних да убију и умру за земљу коју су им "отели" .
Ствараће се живаљ погодан за "људске таласе" и топовско месо. Америка је, напокон, зауставила флуидна струјања светог Дњепра и добила малигно задебљање на ободима Европе.
Притом ће Русија задуго бити искључена из жаришта на којима је већ однела победу у нагризању трансатлантске монолитности, јер ће морати да збија редове и троши људске и оружане ресурсе на блиски фронт.
Ово је све рационална шема, због каквих ја и иначе гајим неповерење према анализама, салонском мудровању с висине и оданости научним детерминантама.
Оне никад не рачунају с људским фактором, непредвидљивим као изгнање из Раја.
Како се ствари захуктавају, разум ће имати све безначајнију улогу и све више ће оне бити у власти добрих и злих духова.
Да се не прича о ширем контексту, економском фактору, Кини, аутошовинизму у Русији, анти-америчком расположењу у Америци, свеопштем антиковид-лудилу, интернету...
На нама је да се, како рече Немања Девић, кад домино ефекат крене, наоружамо, "прво Псалтиром, а онда и још понечим" .
И да, чак и ако то наша аутоколонијална врхушка заборави, ми никад не заборавимо оно што пише на знамењима руске армије.
GLORIA PRIMUS SIT ULTIMUM ORATIO DE!