Новости России, Сербии, новости со всего мира

У тв прилогу РТС –а последњег дана јануара у ударном термину појавио се ничим изазван прилог о ауторским правима у којима се констатује да је кривично дело, за које се робија од 3 до 5 година, и ако са интернета скинем књигу, одштампам је и придружим је својој библиотеци

   Заштита интелектуалне својине добија чудовишне размере. У доба деспота Стефана  луксузна и ретка робу произведена у деспотовини означавала се са „проиведено на начин...“ чиме се са данашњег становишта штитило од фалсификовања нешто  аутентично као и буџет деспота и деспотовине. Још тада је било тако, а почело је пуно раније и не у Србији. Е сад, једва шестстотина година након поменутог „маде ин Србија“ у моду је метастазирала заштита свега и свачега као неотуђиво право власништва и начина живота („стил“ је реч која се односи и на форму и на садржај, коју реч „начин“ не садржи), и упркос томе што је становништво већег дела Балкана опстало захваљујући црној берзи и пиратерији, државно се порадило да се та штетна навика (опстанак ?) искорени.

   Подсећам да је прво уведен званични курс динара због чега су дилери изгубили посао а држава коначно постала званични дилер. То нас није спасило од инфлације али је богатило банке. Потом су стране компаније (и оне домаће са неочекиване и небрањене стране) установиле монопол над нафтом, дуваном, алкохолом, увозом и извозом, прометом и малопродајом свега и свачега, тако што су заштитиле ауторска права. Онда се мало гребало по људским слободама које су видане обећевањем нових и већих, па је као краста остала и анегдота да када уђемо у ЕУ ни у свом дворишту, од свог воћа не смемо да печемо своју ракију. Није анегдота него истина, јер ако правиш роштиљ у свом дворишту прво ће да те (мене неће јер немам двориште) пријави комшија веган или онај што кога ниси позвао на „барбикју“ и еколошка инспекција ће да те казни јер убијаш атмосферу и озон (како могу да убијам нешто што се не види а постоји?), а онда ће и дистрибутери и агенти малопродаје меса ће да те туже јер твоје домаће није прегледала санитарна испекција, а може да ти се прикачи и друштво за заштиту животиња. Не вреди да их подмићујеш домаћом ракијом, ни дуван „као дукат“ да им моташ, ни печењем да нудиш. Јесте да је све то твоје, домаће и здравије али имаш ли то  написмено ?

   Да скратим причу, изгледа да сви имају ауторска права на твој живот и тапију на то шта ћеш у њему да радиш. Тако каже (слично) новинар у прилогу РТС – а јер ако неовлашћено скинем књигу са нета, који је неовлашћено објавио, онда могу у затвор од 3 до 5 година, јер сам ускратио аутора и издавача и државу за порез иако је књига само за моје очи а и немам баш нешто новца за књиге. Ако су ми то аргументи за суд, могу и у лудницу да ме стрпају, посебно ако им подробно образложим да узму за пример  љубав која се делењем умножава а то је добро па је добро и то да из љубави према знању и читању све то радим, а да са друге стране да тврдим да је профит у основи заштите монопола у који спадају ауторских права... и тако то.

   Да се разумемо, не мислим да треба да се краде, да се зарађује и живи на туђем труду, али не мислим да монопол над асфалтом треба да се плаћа кад већ платиш  самодопринос за исти тај асфалт а после га продали неком без да те питају. „Маде ин“ пиратерија (на којој су империју направили не само Кинези) функционише на маргини  живота који би тако да заличи на прави („жељени“ је лепша реч). Када је већ све заптићено, предлажем да се право на лични живот заштити ауторским правима а не само Уставом, иако је право на лични живот у сукобу са правом на ауторска права и сваку законску заштиту личне и приватне својине. Каже се да је злоупотреба у основи разлога за заштиту свега и свачега (ко у ово верује?).

   Злоупотреба човека је када се заштићује све и свашта, па се живот тако лепо уреди да нико не може да те заштити од њега. У ово је лако уверити се.